Feed widgets and RSS feeds - Feedzilla.com

Zagoreni Kakao

jeste , slepi miš je. oštro sam ga spazio na turskoj strani tvđave , mojega detinjstva. birajući sveže fotke za ovaj post nekako je bio ovaj mijo najpodesniji za budalaštine koje su se izdešavale tih dana .

ja , sada već poznati turista golać , koji tradicionalno nosi svežanj ključeva i sa legitimitetom , leganim , i sa kakaoističnom genetskom strukturom , prihvatio bilbordovske napise i uputio se tamo. ma sve cool, i do jaja sem tablice na mojim taljigama. uputio se ja da obiđem kulturne spomenike ili bolje reći manastir iz IX veka . jest da je manastir malo bajat ali ipak mogao bi puno reći , obzirom da se još uvek vodi kao ortodox , ajde da vidim kako izgleda njegova aura. mladi , debeli pop čačanski, koji više voli gliser nego li čačanske rakije piti , daje upute i savete kako doći na srednjevekovno odredište. e tu mi već nešto nije bilo jasno , jer je onako zbunjeno i pitao , pa šta ćemo uopšte tamo kad tamo nema nikoga , sem jedne žene koja verovatno i nije možda tamo. sećam se tamo je bilo veliko verničko okupljalište , a verujem i svih onih vekova pre poslednje čistke zagoraša , moram da napomenem kakaoističnih . odbor za obilazak je krenuo , naoružan očima , nozdrvama i uredno očešljan.legalna karta , apdejtovana , lepo smotana kaže idite ka kistanjama i u centru skrenite lepo desno i put ce vas voditi ... gde? tada već karta ne poznaje nove nazive nepostojećih mesta . srećem samo brabonjke po cesti i pokoju zmiju koja se izležava na asfaltu . palim gps nosnu navigaciju koju nosim od rođenja. raskrsnica nadošla. levo , pravo, desno. gpsnos kaže ajd desno . skrenuh , naravno jer odvajkada je sever bio na severu i bilo je logično . piše 3000 m krivudavosti , ok. brabonjava cesta se izvijala . odjednom , nešto prelepo za slikati , kamen , sveža zelena trava , pokrivljena makija drvenasta . savršeno za slikati . sve bi bilo lepo da se nije desilo ovo što sledi. stotinjak metara nakon uočene predivnosti stadosmo da slikamo malo kamenja , sparine i ove zelene trave. izađosmo , mi željnici svakojakih lepota i ponesošmo famozni soni , najnosatiji fotoaparat. škljoc, škljoc . pojavljuje se domoljubni kombi sa paranoičnim brkatim i crvenim likom koji drži čačkalicu u ustima. zapalo mu malo mesine jagnjeće pa cucla i vrti preko usta. osmotrili nas , snimili i pustili šarplanince da laju i da krenu prema nama. stvarno sam se usrao od straha , logično, jer i moje detešce je bilo van kola. pojurili ka mojoj sestri koja je valjda srećom i nesvesno bila nedozrela za racionalno opserviranje mesta i vremena u kom se nalazimo. kerovi su lajali i stali . no gospoda janjožderi su stali pored mene i rekli mi da šta ja to slikam ovde i da im dam aparat , što sam i uradio . tresao sam se od muke da još jednom moram da uprežem sve moguće mentalne alate za prevazilaženje ponora bede i gluposti i da se pokoravam zakonu hajdučije . i sad se tresem kad se setim jer , eto samo jedan lep krajolik može da izgleda mnogo drugačije . sve kuće , koje zjape avetinjski prazne , spaljene i sa strašnim natpisima , nepismenim , su zapravo bili znakovi pored puta , koje nisam hteo da uzimam kao znakove . i zato kad se setite reči more , zaboravite more , pogledajte na obalu i tek malo dalje da slika bude jasnija i odlučite se . ja znam gde ću gledati .

Stretching your mind

... ovo vreme stvarno lici na galerije savremene umetnosti koje često uživaju u izlaganju mana našeg doba. a sta bi drugo i moglo da se postavi kao "vrednost" . to je ustvari opominjanje nas samih , šta radimo, šta mislimo , kako živimo život. i dalje sam sakriven od masovne pumparije mozga sa raznih medija , ali pratim . dovoljno , da se zapitam kako li prepisivači zakona debelog brata ne mogu ili nemaju pojma šta rade. evo prave zakon o saobraćaju , pa sve nešto , no no , ako to onda poenčić po ušima ili ti i otpadnu ušesa . kažu to je sve u cilju da budemo bezbedniji , i da će se smanjiti procenti prekršajnosti . ja opet moram dodati . dok mačke smišljaju kako da sačuvaju dragocenost od gricka , gricko buši rupe u nepostojećem zakonu čuvanja dragocenosti . svi vidimo , gomilu žutih tablica u poslednje vreme što se voze našim drumovima . često puta pomislismo , ej bre , gde je vozač , kako ovo , i onda shvatimo da je volandžija na desnoj strani . jbt , još će nas na kraju godine ubediti da je protekla godina bila uspešna , i da je najveći broj "turista" posetio našu lepu državicu , bio iz britanije. ne upitaše li se oni kako to izgleda biti učesnik u saobraćaju , voziti desnom stranom , i desnim volanom . aj pretiči bato kamion , autobus ili nešto tako veliko . eto , pala funta, namerno , kola jeftina, jebo volan gde je , važno je da je jeftino , a posle nema veze šta će biti , a sigurnost probušena do bola . ma pisao bi ja prepisivačima , ali njima komp služi da ih slkaju , kako su pametnice , pa klikaju onim mišOm i zadubljeno igraju pasijans . naravno ovaj problem neće imati vascela jevropa, jer oni znaju kad si levak onda onanišeš levom , a logično je kad si dešnjak onda desnom . a mi ćemo sa obe , umiksano , ćušpajz varijanta , bleskovačka mućkalica . jbt. možda donesu neki kreativni aneks , kasnije , pa da lepo svi vozimo u rikverc. onda lepo mož se uštedi na saobraćajni znaci za ograničenje brzine , jer nemož i da oćeš brzo .

Hapaks

... veoma važno je pobediti do kraja, strah , ljubomoru, samoživost, pomerenu egoističnost ,da bi se bilo. biti znači pobeđivati . nema granica . nemam straha , nisam ljubomoran ni samoživ sa pomerenim egom . kada dodješ na svoje ispravno ja , onda ne možeš nikako biti drugi , već prvi . ovo prvi mora da znači , posebnost , a nikako paušalno mesto broj 1 neodređenog vremena. unique , posebnost , mora biti imuno na sve vrste manipulisanja . manipulacija podrazumeva naivnost, nesvesnost, osobe koja je predmet manipulacije i onda kada je manipulacija nesvesna. ove nesvesne se treba jako i paziti , njoj se neretko oprašta , a onda sledi brake down. zato držimo otvorene oči i kad spavamo . da bi se došlo do spoznaje posebnosti , važno je imati i zdravo okruženje sa svim elementima racia i artracia . jedno bez drugog ne može. tada nestaju terapeuti i svi postaju involved , i grade , daju i uzimaju onoliko koliko je potrebno u gradnji nove misli sa formom treće dimenzije , vidljive i nevidljive. važno je zameniti reč verovanje, u pustiti se , ali samo ako je spoznaja svojeg ja dovoljno jaka da se ne prepusti arhetipskim , dogmatskim , verovanjima igre gluhih telefona. tada Ja , nestaje i umire. okretanje u nebo i čekanje spasa , ne postoji . okretanje u sebe , može, postoji . samosvest postojanja. i za mene je uvek zadivljujuće i veoma inspirativno pronaći u ljudima ono čega oni sami nisu svesni, a doprineće njihovom razvoju , ali važnije od mog zadovoljstva mi je zadovoljstvo onog drugog ili drugih. sagraditi svet , hedonista, ne gurajući nikom prste u oči , već ih inspirisati i pomoći im da otvaraju oči bez skrivenih namera i skrivenih udica , that 's the point. no, i ovo je mukotrpan proces. dobitak , nemerljivo postaje obostran ili višestran. proporcionalnost nije bitna . važno je da je dobitak , nema tu vaganja , kad tad se teža i protuteža nadju u stanju izjednačenosti , onda sve ima logičku konstantu življenja jedinog nam života , jer od koječega smo sazdani , teško je utvrditi konstrukciju sebe, a kamoli drugog. razloga za oprez moraš i ne moraš imati , samo je pitanje svesnosti kome se daješ . dualizam vs monizam , ipak biram monizam , jer ako se delim , onda se delim iz celine ,a iz dualizma deliš već podeljenost , a to zasigurno nema veću kapacitivnost . primera koliko hoću imam i u mom digitalnom svetu . serijski vezani kapaciteti uvek daju manji kapacitet u konačnici , a kad ih vežeš paralelno , daju više. otpornici rade obrnuto , serijski povećavaju otpornost , a paralelno uvek smanjuju manje od najmanjeg. zanimljivo , lako se prevede u živ svet. razlog za razmišljanje , i donošenje pravih zaključaka. o naponu, struji , snazi etc . ne treba da pišem , to je već dijalektika .

Synchronization of spotless time

... sunčano jutro u mojoj bašti. zar nije prelepo . sve se probudilo , a pre desetak dana , mislim da je bilo brrrrr. travuljke oživele odjednom. e pa vreme je i da se malo sanjari , da se gušteriše na suncu . free lance , dozvoljeno , funky.

... opet me neki likovi startovali da se "osiguram" u "osiguranju" koje je "osigurano" kod onog sto je "osiguran" , a i taj se negde "osigurao" , i veli mi , pa da, to je to , dobitna kombinacija. ej , more marš u tri ... jbt. kako je ovo sve naopako krenulo (seka i deka), ja ,mali miš iz neke jebene rupe sa dva konkavna kockasta stakalceta ,bolje vidim. šta im je nista ne čitaju . serem ,čitaju , ali opet pogrešna štiva. metodologija deja vu . nedojebana retorika . ma gledah sinoćno saopštenje oporezivača ,razmetnih, i ne mogu da verujem. jbt. ja se userem od ciničnih pogleda, iako znam da sam u pravu , ali ove gleda vasceli i nevasceli svet. kakvi promašaji. verovatno su po istom ključu dali homeopatski lek (naciji) da u big bruder kupusariji pobedi pavo pčelac , i obećali mu onu kintu , a maju pčelicu neka plati sas ti novci. šteta , velika šteta. budalaštini nikad kraja.dobro sam rekao , na nekom postu , vreme tarotara i (dodajem) glodara. samo straha i straha i jebe ti se , samo drpaj bato , i neka uplaćuju osiguranje. patetika najgore vrste.

... ovo je stvarno spotless time , haos do bola. ali. može se i kad je ovakvo vreme. odbaciš dogme, strah , malo mašte i eto ga , počelo nešto da se dešava. neki moji prijatelji (uglavnom ženke -bistričci) potporišu moju misao i delo . jest malo da se i zapucavam , ali to ipak pripisujem , mojoj odsutnosti u momentu , jer se sa cenzorom stalno nešto natežem. zajebem ga i pošaljem ga po cigare u najdalju trafiku , peške. jadničak kad se vrati, ono sve gotovo , i šta će, prihvati. ma dobro oni funkcionišu , nego malo je redosled bio drugačiji.ako ne uspe , odo ja do šrinkića na kanabče i adio mare bellissima , malo šarenica i nikad više Ja.

Smart Art

buđav lebac adversus dvopek

jos jedna u nizu savršenih manipulativnih baza za održavanje tenzije i straha , a bogami i prizivanja prošlih lako prepoznatljivih vremena. gde se god okrenes svi se navukli i pevuše momentalni "hit" , u obdaništima , školama, na radnim mestima i neverovatno , svi se smejuškaju. zašto li se smejuškaju pobogu. meni se čini da je nastupila totalna glad za glađu . o kako li glupo zvuči moja konstatacija , ali pažljivom oku to baš neće tako izgledati . ja sam poruku shvatio , a znam i ovo moje najmlađe čedo je razumelo . mali filozof sa mudrim okicama ne propusta dan kako bi naučio nešto novo i ispravno shvatio misao , a bogami i poruku. pre neki dan pevusi on , u ono doba dana kada smo najsretniji na svetu , uz kuhanje ručka i zajebanciju i kaže "ćale ,a šta je to buđav lebac"‚. imao sam "sreću" da i mogu da mu pokažem , jer se u jednoj kesi od hleba i našlo nešto kao opitni exponat. pomirisao i rekao " bljak , pa bre ko to mož da jede" . moj odgovor ovde nije bio bitan, te ga ni neću pomenuti . nakon nekoliko trenutaka , brzo se vratio do kuhinje i kaže " pa bre , kako neko može da se zajebava sa ozbiljnim stvarima " . usledila je mala škola i naučili smo šta je sarkazam. više ne pevuši taj užasan refren prizivanja bede i žalosti . naravno momci kreativci nisu ništa krivi. oni su tu savršeno nevini. imao sam priliku , a ima tome valjda i više od godinu dana kako sam pogledao na internetu snimak i poslušao pesmu . meni je to bio poslednji poziv za otrežnjenje iz socijalne onanije straha. vidim danas je to odlican alat moćnicima da vladaju i da bacaju marvi buđavog leba i tarotara . a marva sretna . zašto im niko nije rekao da , hleb dok je neubuđan, može postati upotrebljiv kad se ponovo stavi na dehidraciju . za čas gotovo. možeš ga i oblikovati po želji , možeš svašta , samo je potrebno malo mašte . mnogo smo bolesni bre.

... po prirodi sam analitičar , ali za sebe . nije me briga nečija analiza , pogotovo ako je servirana i umnožena kao obavezno štivo . e u tim obaveznim štivima , pronađem greške koje vode ka potpunom i krivom putu vaspitanja dece , a mi tu kao da ne možemo ništa. ja mogu . mali osvrt na problem iz matematike gde mi učiteljica objašnjava kako Matej nije razumeo neki zadatak . ček , ček, ček malo . kako to nije razumeo . veli ona meni , moraćete da s njim poradite kući. nije problem hoću , ali zašto on to nije razumeo. seli smo i rešili na jednostavan način. očas posla. ali , ali , kako jedna oficijelna gospođa pisač vidi metodologiju učenja to je problem . kladim se da je neke stvari preskočila kad je trebalo da ih nauči. verovatno i danas pali bojler subotom , ili nedeljom (po potrebi) , i ima trajnu frizuru spaljenu hidrogenom 8 postotnim. ima ovo itekako velike veze sa pljesnivim kruhom . taman da proizvedu od malih nogu , frustraciju i strah , kako bi se redovi marve stvarali . i ovaj put nećete proći preko moje livade .

Unique

... i , nije vise tačno da se pravih reči uvek kasno setim . samo ih nisam izgovorio.lakše je , izgovorićes ih kad za to dođe vreme. nisu baš sve reči i misli za svakoga i sad to znam. treba po potrebi , važno je .

... prave reči je već neko izgovorio , ali kad ih ih je izgovarao , govorio je mojim jezikom. kako je mogao da živi i moju tugu i maštanja . kako je mogao da voli iste stvari . kako je mogao da odluke donosi na način koji sam i ja primenjivao. nismo se nikada upoznali . odjednom , upoznajem . u trenu zaboravim i svoje ime. kad sam bio mali , imao sam jaku želju da budem francuz . ne zato što je to bilo pragmatičnije , u skupocenim odnosima teritorije i nasleđene nacionalnosti , već naprosto želja za pravim identitetom. često čujem da mi se izjadaju i govore mi kako su promašili život , mnogi koje iskreno volim. prečesto oćutim , i ne odgovaram. a šta da odgovorim...

... nije tačno da se život promašuje , samo je pitanje da li je taj promašaj silna želja za gađanjem u centar . pa kako da pogodiš centar kad si slabovid. nije pitanje optičke ćoravosti već mentalne . optika je rešiva , lakše, ali ova druga , ta je bitna. za nju je mnogo više potrebno od dva konkavna stakalceta .

Blogology

... nisam se ni okrenuo ,a evo već apsolvent. ovaj mi nesto brzo proleto , da li zato što ga obožavam ili se nešto veoma ubrzalo . prethodni trade university završio , ali po diplomu ne otiđoh . a i šta će mi , jebes papir , važno je šta si naučio i kako ćeš stečeno znanje predati drugima , a strast mi je učenje. donela mi roda neki dan ,napokon, u papirnoj kesi omiljena štiva iznenađenja , ta su mi najslađa . tako ,nenamerno i nesvesno prihvatiš ,jer ceniš mišljenje pošiljaoca ti. roda sa tim nema ništa , ma ok su rode , ali mnogo nešto kasne i brljaju prilikom deliverija. na kraju krajeva i nauka se vecitio nateže sa njima. zašto kasne , nemam pojma. no, dobra strana im je sto ipak na kraju stignu .

... dosada i strah . veoma interesantno , dve komponente u spektru disanja , veoma nepredvidive ,sada fokusiraju pažnju. life is first boredom , than fear.

(unfinished post)

Lumiere

I'm holding on your rope,Got me ten feet off the grounD I'm hearin what you say but I just can't make a soundYou tell me that you need me Then you go and cut me down, but waitYou tell me that you're sorryDidn't think I'd turn around, and say...It's too late to apologize, it's too lateI said it's too late to apologize, it's too lateI'd take another chance, take a fall Take a shot for youAnd I need you like a heart needs a beat But it's nothin newI loved you with a fire red-Now it's turning blue, and you say..."Sorry" like the angel heaven let me think was youBut I'm afraid...It's too late to apologize, it's too lateI said it's too late to apologize, it's too lateBridge It's too late to apologize, it's too lateI said it's too late to apologize, it's too lateIt's too late to apologize, yeahI said it's too late to apologize, yeah-I'm holdin on your rope, got me ten feet off the ground...

Viaticums exit

... krenuo sam jos jednom u prvi osnovne , jos jednom u četvrti gimnazije , ponovo nešto betoniram , pa usput i štošta zaboravljam , došla još jedna jesen , opet svašta poskupelo , akcije - transakcije bureknule , svet poludeo !!!

... ma nikad se nisam ovako premišljao da li da , ili kako da, obeležim , period, vreme, mesta, jednostavno i lako . stvarno nije lako !?!?!?

... da li je moguće da profesor filozofije kaže na prvom času detetu da je nenormalan, lud , i ne bih dalje da citiram ???čovek od šezdeset letaaaaa. liči na Marxa , terbao bi da zna!!! da li je moguće da klinci bodu noževima jedni druge zbog mobilnih telefona ??? da li je moguće da više ne postoji viteštvo ??? da li je moguće da klinci mlate u ozbiljnim omerima naprema jedan??? da li je mogućeeeeeeeeeeeee.....???????

... moguće je i stvarno jeste !!!

... svaka strana ima svoj cilj i nazove to mišn hez tu bi komplited . na kojoj smo mi strani ? kako mi biramo oružja za borbu ??? gde je naša snaga ??? šta preporučiti genetskim nastavcima ???

... ovakva jebena društva s koca i konopca deluju samo onda kad se krajnji rezultati pokažu moralno , etički , neproduktivnima i kad sila uzme svoje pod svoje. ma idu mi na krasni ku..c bre svi ovi što ih u ne znanju zovemo ONI . ma kosu bre pa ONI . sjebaše sve , lova postade merilo čistih guzica , jer naravno tamo niko ni ne može da prismrdi da bi se uverio .

... lečim se prosto , berem jabuke sa stabla i pozdravim crva i kazem mu da je dosta već jeo i da je vreme da i ja nešto prezalogajim, pozdravimo se i svako na svoju stranu . u redu je , pošteno , zar ne ? kreativno i u skladu sa promenama . kosmički pošteno !!!

... NY ...Exit Art ... is comming soon :::::

Red Eye CyFly

... večerašnji servisirani primerak ...

Sunset is still the same

... žao mi je što moram prekinuti seriju pisanja o leptirima , ali vidim i da je ovo ipak jedan kontinuitet, snažan ,kako bi se artikulisao duh jedne užasne i pretužne priče. ovo su dani u godini kada obilazaim natpise i slike na mermernim pločama u zemlji koja je nekad mirisala i mojim imenom. I Mia i Branko su isto mislili , samo smo se gledali karjičkom oka i sve smo isto osećali .Matej je još mali da bi shvatio život kako jednog dana jeste a drugog ga više nema. Uopšte mi je teško pisati o svim kamenim , mermernim ili granitnim pločama , no izgleda da iz njih kakve god da su izviri poneka priča , ma kad da je ispisana. zadar, benkovac,knin.

... mislim da ću ipak ostaviti priču za neku knjigu kad "propišem" . dugo bi trajalo .još uvijek imam svežanj ključeva koji su otvarali puno vrata , i sve što s njima mogu danas je da ih samo imam kao pečat vremena koji niko ne može da promeni . tužno sam pogledao u torbicu prebačenu preko ramena i pogledao u plave knjižice koje daju legitimitet mojoj genetici , ali samo toliko da se nazoveš brojem i ništa više . Zalazak sunca je stvarno ostao isti , malo me je vratio u djetinjstvo za koje sam mislio da je vječno , ali za mene je samo ostalo sjećanje i velika količina bola koju sam u posljednjih četiri dana vidio puno .

Ligths On , Please

... kako izgleda u mraku kad zasvetli cyberbut . nije umetnikovo da sudi osvojim delima , nego da ih napravi . sprema se nešto novo , u vazduhu je . upalio sam svetlo , nice & cool. možda je i hot , videćemo :) .

... nemam neke naročite impresije ovih dana o kojim bi da pišem pa jednog dana da to ponovo pročitam . politika me ne interesira, snimci razularene dece sto zlostavljaju jedni druge da bi se samo jutjubovali me ne interesiraju , jer sve to krece iz kuće . sta iole normalan čovek može kazati .i u moje vreme je bilo zlostavljanja itekako !!!! mene su hteli baciti sa zgrade , samo zato što sam bio progresivac i slušao b52 ili police . užas , šta sam trebao da sedim i da slušam bregovićevu seljanu i da igram na karte i da pljuckam po podu svako 12 i po sekundi , i to kroz dva prednja zuba. mene je moj put vodio ,evo ka ovde , a seljana ostala tamo gde joj je i mesto . uh ! provincija , sunce ti žarko , šta se sve tamo može zakuhati ...

... no da ne zapucam post u krivi smer , vratiću se na leptire. ovaj ima i prijemnik koji pali svetla kad se mikrotalasna energija širi prostorom . svi naredni primerci će biti generacija 2 , a posle ću im dati i mahanje krilima , okret , a ko zna i šta još . zabavno je kad se igram s njima ...

...

... malo svetla ... rešeno!!!

maljček dobio još jednu dimenziju. uh kako će lepo izgledati ostali primerci. tehnički sve rešeno i spremni su za poletanje.........

someone,somethimes,somewhere in a different world

... a jesam se namestio vala za slikanje . nije ovo samoljublje nipošto već totalni promašaj pri brijanju . eto kad negde žuriš , a žurio sam ne bi li otišao do trga da malo slikam predizborne paćenike . u stvari hteo sam da uslikam srbuljku biljku reinkarniranu Jane Birkin i nepostojećeg ginsburga. ništa od toga , em sam zakasnio em sam bričicu šišalicu nehotice ,čitaj traljavo, namestio na dva umesto na šes(t), i ode pamćenje . ono s kosom koja pamti to je i sa bradom . srećom ova brzo stiže na željenu visinu . ma aj k vragu , nema veze, narašće opet. danas sam se baš dobro nakopao zemljuštine na proplanku zvanom moja zemlja. milina jedna , otpale mi i ruke i noge , a o spini bifidi da ne govorim. valjda sam se ovako nesretno namestio kad sam pustio aparat da škljocne , ko da sam se da prostite u...o. e pa jedno sedamdeset meteri puta jedno četir metra nije malo kad se pomnoži. Life is good , tako kaže moja majica . e ona mi je draga jer sam je kupio u montereju pre tri godine , a i ona je danas imala svoj biser kad sam se linkovao na super slatku pricu teda švarca koju je snimio baš u tom gradu , par dana posle moje "bežanjije" iz zemlje jamerike. nasmejao sam se slatko tih dvadesetak minuta . link imate na žaninom blogu , da ga ja sad ne linkujem ovde .meni je "slučajnost" bila ipak fascinantnija od njegove priče, no da ne grešim dušu taj je grad veoma zanimljiv sudeći po opičenim likovima koji tamo obitavaju , valjda sam i ja pripao tamo s razlogom.

... malo sam ljut na google jer evo već par puta pokušavam da uploadujem video snimak izložbe iz 1991 godine i nikako da uspem , stalno nešto pukne i obaveštava me da probam ponovo . moraću na "mitrub" da ga upucam. malo ovde nije baš kako treba .

... hm, tajni put do sreće je kad ne očekuješ previše . sreća u smislu happiness , u smislu imenice , mi se dopalo jako u Goldfrapičinom tekstu iste pesme s novog albuma. nešto sam jako impresioniran ovim albumom . momentalno čitam rozenkrojcere i njihovu filozofiju postanka . vrlo zanimljivo , mada ću morati da je pročitam još koji put da bih je nekom mogao donekle prezentovati . često me rečenice odvedu mislima na dalje puteve , a uhvatim sebe da sam već "pročitao" sledeću stranu . e to mi uvek išlo na nerve kad moje misli lutaju , a ja čitam između redova. mada, to već ima konotaciju kreativnosti i to se računa , samo se treba pomalo i na to koncentrisati .

Road to somewhere

... skoro pa uvek uzdahnem kad krenem pisati . kao kad se spremaš na sprint i one two i fijuuuuuuuu. uh danas sam napokon došao do Seventh Tree by Goldfrapp . Alison je magična kao i njen svršen glas . opet mi se uklopilo u stvaralaštvo. hm , sad se setih da sam pisao o tome kao o full taste artist . iz dana u dan vidim da se to i dešava , naprosto uživam . stvaram upravo ono što osećam. ove nedelje ništa ne čitam i ne gledam tv . koji li je vek tamo . moj vek skroz ostao bez broja i naziva. u ovim noćnim satima se zavučem u sebe i artikulišem misli . čudno mi nije više čudno . baš čudno ? :)))))))

... danas sam imao susret s nadrkanom bankarkom kojoj se verovatno piškilo pa mi nije odobrila onaj fast food kredit kao udjes i izađeš i gotovo ,ostaneš posran . meni prodaje fore o knjigovođama , a maltene mi nije uzela i marku gaća kao bi imala kompletne podatke . ccc koji svet . i onda se čudimo otkud naša privatnost u tuđim bazama podataka , pa stižu sve moguće reklame , kupite , evo vam , ma nema problema i nemam pojma šta više . uvek se setim osmeha mog starog prijatelja sa sto doktorata kad se zapričamo i na kraju upucamo u neki ćorsokak on veli "jadna zemljo" . ma u suštini mi bilo veselo , al sam razočarao dete jer komp novi nije stigao . odlučio sam da ih preveslam i da se zabavljam dok me ne zamole da kupim . hteo sam samo da ovo moje veliko dete pripremim na obaveze koje će ga verovatno smarati dok traje era bankara i licemernika , a siromašak je obećao da če svaki mesec plaćati ratu . tu mi simpa bio neki lik koji me pozna iz blistavih dana servisiranja gedžeta koji su koštali basnoslovno , i lepo izvadio kovertu i broji hiljadarke i kupuje varijantom keš end keri . to je onako moćno bilo , jedino što tu ne valja što ovi naši novci jako smrde od usmrđenih novčanika koji po pravilu stoje blizu dupeta , pa sad ti to stavi u svoj buđelar . a i jest buđelar kad malo bolje pogledaš , ubuđa se od landaranja . biće to poodavno da sam saznao koliko bakterija i onih rogatih napasnika šećka po papirnom novcu . pa onda deda da unuku pare za sladoled i dete s tom istom rukom s kojom drži novac obgrli sladoled i slatko se najede tuđih smradorija . :)))))))))) smešno je koliko i tužno , ali ja se smejem sam sebi odkud mi ovo pade na pamet da napišem . neka , bes je lek samo onda kad ga pravilno upotrebiš i znaš da ga doziraš .

Facile

... kreativnost je ... videti nešto što još ne postoji.

moje tehnike rada su prosto izraz trenutnog stanja i moje ruke ga prate . promenio sam i potpis , nekako mi je ovako mekši kad ga pišem ćirilicom . ćirilica mi je davno pobegla iz prstiju , a u stvari to je jedno meko i lepo pismo . na žalost i grafološki pristup ćiriličnom fontu je preterano retro u današnje vreme i njegovo artikulisanje u bilo kakvom mediju mi se nekako dojima kao nekreativno . ne nisam odlučio menjati formu , već samo želim da koristim malo slova na svoj način da se potpišem na svojim delima. ova slika je također logičan sled poodavne kreativne veze koju sam zatrpao lošim televizijskim emisijama i sveopštom onanijom ispiranja mozgova , koje su mi obeležavale dobar deo života . na žalost samo sam gubio a ništa nisam dobio . i ova je slika nastala tehnički na poseban način . jednostavno moj.

... proteklih nedelja sam primetio podosta novih poseta na blog , sto me raduje . čak se i vraćaju , a to nešto obećava ...

Ce que j ai fait ce soit la

... voila , vous etes la bas , mais, moi je suis la . premorene sitne sate vise ne umem da brojim . sad kao da nešto kukam , ali ne . protekli dani su ličili na mene kad sam jedrio punom snagom nekih devedesetih . frka , strka ali sve u stvari opušteno . sve sam nekako vec isplanirano dočekao . ovog lepog konja poklanjam svim ljubiteljima ove divne životinje. slikan je s ljubavlju i naravno mirisnim krajonima.

danas sam vodio Mateja da ih vidi uživo . dete poželelo da uči jahanje pa smo danas i upriličili sastanak s nekolicinom njih . samo sam zapamtio ime kobilice Suzi koja je luckasto htela da ugrize jednu damu . videli smo i ponija za kog Matej kaze da mu nešto boje nisu kao u pravog ponija te bi ga možda malo trebalo popraviti , možda i ofarbati da ima neke lepe tufne po sebi . :))))))) . moraću da upriličim ponovni sastanak u proširenom sastavu . sreli smo matejevu drugaricu bojanu , odmah su se rastrčali po livadama i nazovimo brežuljcima tvrđavskim. proleće je sve lepo i zeleno , uh pa najlepša boja koju stvarno volim .

Waves & Bodies

... slika s mirisom u sebi , večno. nisam baš siguran da sam u nekom od prethodnih postova pominjao svoje esencijalno razmišljanje kako ja to vidim umetnost . morao sam se vratiti natrag u dane kad je kreativnost bila odbranjivana samo u mom malom svetu u kom sam sanjao velika dela . da bila su to velika dela i ostaće . poslednjih dana radim intenzivno na oporavku od timidnosti . sve što uradim je jako usko povezano s onim ko sam i što sam . sve uklopljeno . povezujem život . počeo sam da istražujem svoju ideju slikanjem s ruževima za usne i krajonima za ulepšavanje lica . to sam ostavio u fijoku mojih ideja jos kad sam bio klinac . u mašti sam stvarao prekrasne slike , ali ih nisam nikad slikao rukom . slika prikačena postu je samo mala inspiracija iz mog posla s mikrotalasima i čovijeka koji ih pravi i prožima se s njima . iskreno ne mogu ih nazivati slikama ali hoću da imam sam početak artikulisanja ispisan na blogu . mislim da će biti odličan stajling kao ilustracije jedne nežne njige , autorke koja nema nežniju stranu . ima , ali ne daju joj da je ima. zezam se ...

... aj da ne preteram i da se ne ispolji preterana ozbiljnost . kako svaki dan uredno pišem jutarnje stranice, koji su možda najbolji alat koji sam koristio , razvija se mašta . tih pola sata po ustajanju i ispisivanje svega što ti padne na pamet stvarno deluju . i kad je tmuran ili sunčan dan osećaš se isto , lepo . uživam u pisanju . idem uredno na sastanke s umetnikom . kakav filing . pojavi se odjednom tvoj alter ego i pričaš s njim , dogovaraš se , oduševiš se kad isto misli , uklopiš se za čas. izgleda da je trebalo dočekati i ove moje ozbiljno načete četrdesete da se jednostavno zabaviš sobom.

... ova dva mala lika su također spremna na dodire . dobili su imena Mr.&Mrs Myth . mislim da sam puno rekao dajući im isto prezime. pripadaju istoj vrsti . i oni su oživeli , različiti , a isti . čar im daje i miris olovke za usne i olovke za kapke i obrve. tako piše na krajonima . stvarno mirišu .eto par sekundi , inspiracija, kreacija , malo mirišljave boje , moji prsti i napiše se priča.

... uh , pola dva je ujutro . taman da poželim svojoj sestri Mii sretan pedeseti rođendan .